Систематски преглед који је спровела истраживачка група Цатедра Степпе Форвард, коју су формирали научници са Аутономног универзитета у Мадриду (УАМ), Центра за науку и технологију шума Каталоније (ЦТФЦ) и француског енергетског гиганта ТоталЕнергиес, открио је недостатак студија о утицај фотонапонских постројења на биодиверзитет.
Преглед је показао да средње велика фотонапонска постројења изазивају већи губитак полу-природних станишта од великих фотонапонских постројења, вероватно зато што су „мега-ПВ инсталације“ подложне строжијим проценама утицаја на животну средину, што би могло довести до фрагментације великих пројеката.
Дисперзована дистрибуција малих инсталација је такође фактор који доводи до високих кумулативних утицаја на животну средину који не би били откривени независним проценама, подржавајући потребу за кумулативним и синергистичким проценама утицаја на животну средину.
Резултати њиховог рада представљени су у студији „Развој соларне фотонапонске енергије и очување биодиверзитета: тренутна знања и празнине у истраживању“, објављеној уконзерваторска писма,где су анализирали 180 научних чланака објављених од 2010. године, периода у коме експоненцијални раст ПВ није на истом нивоу праћен растом истраживања о њиховом утицају на животну средину, иако је ова област интересовања порасла у научном заједница.
Конкретно, број чланака је помножен са 25 у периоду 2010-2023. Резултати су омогућили да се идентификују главни утицаји фотонапонских постројења на екосистеме и повезане организме, и предложе будуће правце истраживања како би се осигурало да се енергетски прелаз одвија на одржив начин.
У прегледу је наведено да, иако су Азија и Европа на врху листе региона са највећим инсталираним фотонапонским капацитетом, већина сазнања потиче из северноамеричких студија, посебно из пустиња, које се можда не могу екстраполирати на друга окружења, као што су обрадиве површине, где већина фотонапонског капацитета налази се на глобалном нивоу.
Поред тога, већина студија се фокусирала на губитак или промену станишта, док су други утицаји, као што су последице на микроклиму или потенцијал агронапонских система, једва разматрани. Коначно, 53% студија је спроведено на једној фотонапонској инсталацији, а услови пре изградње су ретко забележени.
Постављање соларних панела утиче на животну средину и биодиверзитет на веома различите начине. У сушним подручјима, панели директно утичу на микроклиму у топлим годишњим добима, стварајући нове области сенке и повећавајући влажност земљишта. Они такође могу да модификују хемијски и физички састав супстрата, али је потребно више истраживања да би се разумели механизми који објашњавају ове промене.
С друге стране, фотонапонска постројења производе промену станишта и губитак на две просторне скале. У пејзажној скали представљају физичку баријеру која прекида кретање животиња, што може изазвати промене у њиховом понашању и популацији. У мањем обиму, као што је већ поменуто, панели стварају нове градијенте сенке и влажности, на крају утичу на биљну заједницу и мењају станиште других група животиња, као што су птице и зглавкари, са последицама на њихове обрасце коришћења простора.
Преглед је такође разматрао утицај судара са фотонапонским биљкама које су примећене у воденим организмима, углавном зглавкарима, који могу да их изведу из водених тела, претварајући их у еколошке замке, феномен познат као „ефекат језера“.
Приликом постављања фотонапонских панела, приоритет треба дати спречавању утицаја, почевши од адекватног планирања коришћења земљишта. Штавише, више истраживачких напора мора бити посвећено разумевању механизама који објашњавају уочене утицаје како би се осмислиле ефективне мере ублажавања.
