Научници из Националног истраживачког савета Италије (ЦНР) извршили су свеобухватан преглед мрежних кодова, топологија инвертера и техника управљања у девет различитих земаља у настојању да идентификују најхитније изазове и бриге са којима се њихова енергетска тржишта морају позабавити у како би се интегрисали већи удео соларне и обновљиве енергије.
„Главни допринос овог рада састоји се у прикупљању нових, иновативних и најсавременијих решења која се баве свим аспектима дизајна фотонапонских система, од стандардне усклађености до имплементације кола“, навели су истраживачи у студији „Фотонапонски претварачи повезани на мрежу: мрежа. кодови, топологије и технике управљања“, објављено уРецензије обновљивих извора и одрживе енергије. "Сви ови елементи су блиско повезани. Предложено свеобухватно истраживање и студија могу помоћи оператерима, техничарима и академицима да стекну темељно разумевање најважнијих питања и изазова."
Истраживачка група је проценила и упоредила, посебно, различите стандарде за мрежно повезивање фотонапонских система у различитим земљама.
Анализа је укључивала међународни стандард ИЕЦ 61727, препоруке САД ЕРЕЦ Г83/2, немачки ВДЕ-АР-Н 4105 стандард, кинески ГБ/Т 19964-2012 и ГБ/Т 20.046 стандарде, као и италијански ЦЕИ {{ 9}} стандард. Такође је обухватао аустралијски АС 4777.2 и новозеландски АС 4777.2 стандарде, као и стандарде Сједињених Држава ИЕЕЕ 1547.
Научници су рекли да је ово поређење показало да се за сваки од стандарда морају применити различите криве, за које кажу да директно утиче на имплементацију система контроле. „Различите криве одговарају различитим параметрима кривих и временским праговима“, навели су. „Ово највише утиче на контролне параметре, а не на избор одређеног система управљања.
Академици су нагласили важност развоја заједничких правила, нових топологија претварача и метода управљања како би се постигао већи степен хармонизације између различитих земаља. То би омогућило лакшу размену услуга између њих, уз пружање могућности за развој заједничких комуникационих протокола.
Истраживачки тим је идентификовао ЦЕИ 0–21 стандард као корисну референцу, јер је то једини стандард који разматра потребу за успостављањем комуникационог протокола.
Овај стандард има неколико интервентних прагова за фреквенцију и напон и може се применити у договору са оператером мреже. Такође укључује другачију карактеристику у односу на друге стандардне захтеве, која се састоји од искључивања соларне електране у случају острвских услова.
"У овом случају је време путовања онемогућено и жута зона се може сматрати нормалном радном зоном. Различити фреквентни опсези утичу на имплементацију система управљања", навео је научник. „У том смислу, ЦЕИ 0–21 је корисна референца јер наглашава потребу за коришћењем комуникационог протокола.“


