Истраживачи са Универзитета Ал-Ахлиииа Амман у Јордану и Универзитета науке и технологије у Адис Абеби у Етиопији развили су нову методологију за праћење глобалне тачке максималне снаге (ГМПП) у делимично засјењеним фотонапонским системима.
ГМПП дефинише способност претварача да помери ИВ криву фотонапонског система и идентификује напон низа на коме се јавља тачка глобалне максималне снаге. Када је фотонапонски систем под делимично засенченим условима, његова карактеристична крива излазне снаге и напона генерише вишеструке локалне пикове. Под овим условима, конвенционалне методе праћења тачке максималне снаге (МППТ) могле би да не успеју да максимизирају излазну снагу јер прате локалну тачку максималне снаге (МПП) уместо глобалне МПП (ГМПП).
„Наш модел доноси предности симулацијом 33% мањег губитка енергије, показујући капитализацију која је мања од три пута у поређењу са алтернативним методама стабилности“, рекли су научници.
Предложена методологија је заснована на генетском алгоритму (ГА), који је у стању да реши ограничене и неограничене проблеме оптимизације засноване на процесу природне селекције који имитира биолошку еволуцију, и бацкстеппинг контролеру (БСЦ), који је рекурзивна техника која је уобичајено користи се за издвајање максималне снаге из ПВ система. Ради тако што разлаже проблем нелинеарне контроле на низ једноставнијих подсистема.
БСЦ алгоритам прилагођава сигнал модулације ширине импулса (ПВМ), који управља радом система преко претварача повезаног са оптерећењем, док ГА алгоритам израчунава БСЦ добитке како би се постигао оптималан резултат ПВ система. „Главни циљ је да се утврди идеалан напон фотонапонског (ПВ) модула, који је ограничен у опсегу од 0 В и напона отвореног кола“, објаснили су истраживачи.
Група је тестирала нови приступ у симулираном фотонапонском систему који се налази у Мароуа, Камерун. Састојао се од три панела од 55 В међусобно повезаних у серију, ДЦ-ДЦ претварача и отпорног оптерећења од 150 Ω. „У наведеном подручју приметан је и значајан пораст температуре, који карактеришу сушни услови и високе температуре сличне онима у полупустињској клими“, објаснили су академици.
Рекли су да је предложена техника била у стању да постигне стабилизацију фотонапонског система за само 0.06 секунди док је показала „изузетну“ отпорност. Они су, међутим, истакли да нова методологија мора бити потврђена будућим експериментима. „Наш метод је прецизно детектовао и ублажио ефекте делимичног сенчења, са циљем да глобална тачка максималне снаге минимизира губитак енергије“, закључили су.
Њихови налази су представљени у раду „Побољшање МППТ перформанси за делимично засјењене фотонапонске низове кроз бацкстеппинг контролу уз добитке оптимизоване генетским алгоритмом," објављена уНаучни извештаји.
