Група истраживача са Универзитета природних ресурса и природних наука у Аустрији упоредила је процену животног циклуса вертикалних бифацијаагроволтаички системиса оним агроволтаичких објеката на стубовима у дубинској укупној анализи.
У другим системима, панели су извучени из земље на челичну конструкцију, а испод се обавља пољопривредна производња. У првим инсталацијама модули се постављају на вертикалне конструкције, а пољопривредна производња се одвија кроз модуларне редове.
Процена је укључила два сценарија мононаменске употребе обрадивог земљишта – непромењену пољопривредну производњу и потпуну супституцију пољопривредне делатности фотонапонским панелима. „Приликом процене пољопривредних система холистичким приступом неопходно је укључити целе плодореде, јер агроволтаички системи засновани на усеву морају да раде не само за једну сезону, већ и за временске оквире релевантне за праксу“, прецизирали су научници. „То значи да се покрије плодоред који се може поновити и који је репрезентативан за просечан аустријски систем производње.
Одабрани плодоред за истраживање била је шећерна репа, озима пшеница, соја и озима пшеница. „Претпоставља се да ће се зелено ђубриво садити пре производње шећерне репе, односно соје, како би се азот из земље заштитио од испирања и учинио га употребљивим за следеће усеве“, објаснила је група.
Процена животног циклуса је спроведена на основу међународних ИСО стандарда 14040 и 14044.
Научници су рекли да је њихова анализа показала да је вертикални бифацијални систем имао ниже утицаје на животну средину у поређењу са системом на стубовима у свим разматраним категоријама утицаја. Ово је постигнуто захваљујући мањој употреби материјала за монтажне структуре и мањим ударима стакло-стаклених модула у поређењу са модулима од стаклене фолије.
Такође су открили да су оба агронапонска система довела до смањења утицаја на животну средину у три од девет процењених категорија утицаја. „Ова студија показује да је производња ПВ електричне енергије главни разлог утицаја на животну средину у агроволтаичким системима, док је пољопривредни део од мањег значаја“, навели су академици. „Агриволтаични системи су повољни у поређењу са проучаваним алтернативним опцијама са фокусом на искључиво електричну енергију или пољопривредну производњу.“
Њихови налази су представљени у студији "Процена животног циклуса животне средине закошеног и вертикалног бифацијалног агроволтаичног система са више намена земљишта и поређење са моно-наменом пољопривредног земљишта," објављена уРецензије обновљивих извора и одрживе енергије.


